MISLILAC – Osvetli bre Um misli poslovice mudrosti izreke teme autori

Priroda kiše je uvek ista, ali od nje raste trnje u pustinji i cveće u oazi.

Je li to mudrost, da ne očekujemo mnogo ni od sebe ni od drugih ? Je li to gubitak ili dobitak, ako saznamo pravu meru, svoju i tuđu ? Gubitak je što je ta mera sitna, a dobitak što ne ...

Uzbuđenje nas pokreće iz nepokretnosti, to je njegova glavna zasluga.

I preklinjo sam ljubav, Ta da me ne kuša, Al’ ljubav, oči, srce. Niko ne sluša.

Sve stvari su međusobnom kontaktu, svaka zvezda oseća da se tako izrazimo, bilo kakve druge zvezde i svega živoga, čak i najmanjeg crvića na Zemlji.

Kako je divna snaga suza i kako jasne postaju naše vizije kada potok suza razbistri naša osećanja.

Odbaci svoj osećaj povređenosti i rana će sama nestati.

Teško srcu koje nije volelo izmalena.

Kako kaplja rose sa cvijeta, Ili zrnce leda prozračnoga, Pri pogledu svijetloga sunca, Što u nebo dignu slabe zrake.

U dubinama zime, konačno sam otkrio da je u meni bilo nepobedivo leto.