MISLILAC – Osvetli bre Um misli poslovice mudrosti izreke teme autori

Ne možete zamisliti kakva tuga i srdžba obuzimaju dušu kada veliku ideju, koju odavno poštujemo kao svoju svetinju, dohvate nevešti ljudi i izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami.

Duša se leči kada smo među decom.

I zbilja, zna čovek da ga nije uvredio, nego da je sam uvredu izmislio i sebi lagao da lepše bude, sam je sebe preuveličao kako bi stvorio sliku, uhvatio se za reč i od humčića napravio planinu – on sve ...

Onaj koji sam sebi laže i sluša vlastitu laž svoju, doterat će dotle da neće više poznati nikakve istine ni u sebi, ni oko sebe, nego će dosledno prestati poštovati i sebe i druge. 

To je bilo ono što uvek biva, koga najviše voliš najviše ga i vređaš.

Ogovaranja i spletke su, naravno tekle svojim tokom, jer bez njih svet ne može da postoji i milioni osoba pomrli bi od tuge kao muve.

Svima je poznato za kakve su kontraste sposobne izvesne otmene dame iz određenih krugova – u kući iza kulisa.

Ona je osećala potrebu da stalno izliva gnev na Afanasija Matejeviča, zato što je tiranija navika koja postaje potreba.

Mi vodimo računa o našoj koristi čak i u najvelikodušnijim, čak i u najnekoristoljubljivijim našim poslovima, i računamo neprimetno, nenamerno !

Mi živimo u našoj deci.