MISLILAC – Osvetli bre Um misli poslovice mudrosti izreke teme autori

Često sam odlazio. I okretao se i kažu tada poželiš da se nekad vratiš. I vraćao sam se. I ništa nije bilo isto, ni pejzaži, ni ljudi, ni ja. Shvatio sam da ne treba se vraćati, ono što je bilo ...

Ti si, moja gipka, lakonoga breza, Stvorena za mene i za mnoge druge.  

Dragi moj, dragi moj, jako sam, jako bolan! Sam ne znam odakle dolazi ova bol. Da li to vetar vije nad pustim i mrtvim poljem ili, ko gaj u septembru, zasipa mozak alkohol.

Sudbino, zašto nas snadje? Život je gorak i siv. Gde glava spokoj da nađe? Teško je biti živ.

Sve što živi ožiljak ima, još iz detinjstva, poseban, ran. Da nisam pesnik, ja međ svima bio bih hulja i lopov znam.  

Pripremi postelju i peć neka greje.. Bez tebe, u duši, vejavica veje.  

Ko je ljubio, taj ne ljubi više.  

U oluji i buri kraj nedaća svih, uz teške gubitke i tugu kletu, biti prirodan, nasmejan i tih najveća je umetnost na svetu.  

Kada jednom prekineš nit, ne možeš je više nastaviti bez čvora.